Na portalu sudova u sredu 3.11.2022. godine osvanula je informacija da je sudija Nataša Petričević Milisavljević osudila KRIK u slučaju Gašić VS KRIK. Bratislav Gašić tužio je KRIK u aprilu 2021. godine za povredu ugled i časti zbog vesti koju je KRIK objavio sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj je preneo ono što se dešavalo u sudnici – citirao prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe u kome se čulo da je direktor BIA-e Bratislav Gašić kod Jotića „na kazanu“. Za povredu ugleda i časti Gašić je tražio pola miliona dinara. Tokom suđenja bila su zakazana četiri ročišta, dok su samo dva održana. Poslednje je održano 4.10.2022. godine. Na portalu sudova, stoji informacija da je tužbeni zahtev delimično usvojen, a da je presuda ekspedovana 3.11.2022. godine. Iznos na koji je usvojen tužbeni zahtev i dalje nije poznat jer presuda nije stigla do tuženog KRIK – a. Napominjemo da je KRIK u svom tekstu citirao dokaze koji su izneseni na suđenju u skladu sa članom 74. Zakona o javnom informisanju i medijima. Prema ovoj odredbi, „Informacije iz krivičnog postupka koji je u toku mogu se objaviti ako su iznete na glavnom pretresu ili ako su pribavljene ili ako su mogle biti dobijene od organa javne vlasti na osnovu zakona kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja“. KRIK je skladu sa Kodeksom novinara Srbije Gašiću dao priliku da se izjasni o navodima, ali on tu priliku nije iskoristio. Gašić nije iskoristio ni svoje zakonsko pravo da zatraži demanti nakon objavljivanja teksta niti je sporne navode izrečene na sudu demantovao putem nekih drugih medija već je posegnuo za tužbom koja bi trebalo da bude opcija tek kada se iscrpe svi ostali mehanizmi koji dozvoljavaju da se zaštiti nečiji ugled i čast, što nas navodi da je cilj ove tužbe bio finansijsko svako drugo iscrpljivanje KRIK – a. Koalicija za slobodu medija upozorava na porast tužbi koje mediji dobijaju zbog prenošenja iskaza ili dokaza sa suđenja. Medijima je već u velikoj meri otežano izveštavanje iz sudnica, a ovakve presude će to praktično učiniti nemogućim i zadiru u suštinsku ulogu medija u demokratskom društvo da prenose informacije od javnog značaja. Pominjanje državnih službenika/nosilaca državnih funkcija u bilo kom sudskom procesu prošla bi bilo koji test javnog interesa kao nešto o čemu građani imaju pravo da znaju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.