Ponedeljak je, neočekivano, protekao u znaku Zakona o javnom informisanju i medijima. Najpre je Koalicija za slobodu medija izašla sa svojim predlogom nacrta izmena i dopuna postojećeg zakona, a onda se, na inicijativu kabineta predsednice Vlade, u podne preko Zooma sastao uži sastav postojeće radne grupe za izradu novog zakona, sa zadatkom da se taj posao, nakon proćerdane pola godine, konačno privede kraju
Šest medijskih i novinarskih organizacija, okupljenih u Koaliciji za slobodu medija, saopštilo je da su danas dostavili Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja zajednički predlog nacrta zakona o javnom informisanju i medijima.
„Za ovaj potez smo se odlučili nakon što smo se suočili sa velikim izazovima u aktuelnoj radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, u kojoj veliki broj GONGO (vladine-nevladine organizacije) organizacija predlaže rešenja koja nisu u skladu sa Medijskom strategijom i sa pravnim aktima Srbije, a na šta smo upozorili i Vladu Srbije i resorno ministarstvo“, navodi se u saopštenju Koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres i Slavko Ćuruvija fondacija.
Nekoliko sati kasnije, na inicijativu kabineta predsednice Vlade Srbije, na Zoomu su se sastali pojedini članovi te radne grupe i, kako nam je potvrđeno, dogovorili su se da idućeg ponedeljka bude nastavljen rad na izmenama i dopunama ključnog medijskog zakona.
Uži sastav radne grupe nastavlja posao
Umesto da do kraja prošle godine te izmene i dopune budu usvojene u Skupštini Srbije, kako predviđa Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije do 2025. godine, na kraju 2021. iz kabineta predsednice Vlade inicirano je tek oživljavanje procesa izrade zakona, koji je u oktobru zastao usled nepomirljivih stavova unutar preglomazne 35-člane radne grupe.
Naime, ono na šta su mnogi u startu upozoravali – da tolika radna grupa, a uz to obogaćena predstavnicima tzv. vladinih-nevladinih organizacija, teško da može da bude funkcionalna i produktivna, shvatili su naposletku i u Vladi Srbije, te će tako na nastavku rada na zakonu učestvovati samo uži sastav postojeće radne grupe – predstavnici Koalicije za slobodu medija, Udruženja novinara Srbije, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženja radio-stanica RAB Srbija i Sindikata novinara Srbije (SINOS).
„Dogovoreno je da idućeg ponedeljka nastavimo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju“, izjavio je za Cenzolovku advokat Veljko Milić, izvršni direktor NDNV i predstavnik Koalicije za slobodu medija u novoj radnoj grupi.
Mandat te radne grupe je da uradi ono što od oktobra nije moglo ili nije htelo da učini Ministarstvo kulture i informisanja – da na javnu raspravu bude upućen predlog nacrta zakona lišen različitih, često dijametralno suprotnih rešenja istih problema.
Kako je izgubljeno pola godine
Ništa toliko ne govori o nefunkcionalnosti 35-člane radne grupe od činjenice da njeni članovi ni posle 20 održanih sastanak nisu uspeli da se usaglase oko definisanja pojedinih odredaba, te su u tekstu ostala i tzv. alternativna rešenja. Vruć krompir potom je u oktobru uvaljen Ministarstvu kulture i informisanja, no ni oni nisu znali šta bi s tim. Konačno se u celu priču uključio kabinet Ane Brnabić, shvativši da onakva i onolika radna grupa ne može ništa da proizvede. Pola godine je, međutim, već proćerdano.
Deo iz današnjeg saopštenja Koalicije za slobodu medija – da je veliki broj GONGO organizacija na sastancima radne grupe predlagao rešenja „koja nisu u skladu sa Medijskom strategijom i sa pravnim aktima Srbije“, a na šta su „upozorili i Vladu Srbije i resorno ministarstvo“, istovremeno upućuje na razlog zbog kog se i ušlo u izradu tzv. šedou (shadow) zakona.
„Smatramo da rešenje koje je ponuđeno u našem nacrtu na kvalitetan način i u skladu sa Medijskom strategijom rešava pitanja javnog informisanja, medijskog pluralizma, položaja manjinskih medija, tržišnih uslova, kao i druge oblasti. Na ovom predlogu radili su istaknuti stručnjaci i stručnjakinje više od šest meseci, s namerom da pronađemo što kvalitetnije odredbe koje mogu da budu integrisane u pravni sistem Srbije“, navode u Koaliciji.
O zakonu tek na jesen?
Veljko Milić objašnjava da predlog nacrta zakona koji je danas predstavila Koalicija za slobodu medija sadrži sve predloge predstavnika te koalicije a oko kojih nije bilo konsenzusa u (pre)velikoj radnoj grupi, te su završili kao alternativna rešenja u verziji dostavljenoj ministarstvu. Uključeni su i predlozi drugih članova, uključujući i predstavnika ministarstva, a koji su od početka prihvatljivi članicama Koalicije, pa i većini članova „krnje“ radne grupe.
Predlog Koalicije, između ostalog, insistira na širokim obavezama glavnog urednika medija, detaljno razrađuje poglavlje koje se tiče zabrane narušavanja medijskog pluralizma, mehanizam brisanja medija iz Registra medija, taksativno se navodi šta sve mora da sadrži Evidencija proizvođača medijskih sadržaja, ali čini se da je najviše dopunjeno poglavlje koje se odnosi na famozne medijske konkurse. Konačno se definiše pojam nezavisnog stručnjaka za medije, koji se dosad preširoko tumačio pa je u konkursne komisije mogao biti uvršten svako ko se izdaje za takvog stručnjaka. Zatim, uvodi se obavezna evaluacija odobrenih medijskih projekata, precizirani su kriterijumi za ocenu medijskih projekata, kao i način odlučivanja u konkursnim komisijama i drugo.
S obzirom na to da se Skupština Srbije raspušta narednog meseca zbog izbora 3. aprila, o novom zakonu o javnom informisanju i medijima raspravljaće budući sastav Skupštine, verovatno ne pre jeseni. Sasvim dovoljno vremena i da radna grupa okonča svoj posao i da nacrt zakona prođe kvalitetnu javnu raspravu.